NAJNOVIJI MOMENTI U HAOSU NA BLISKOM ISTOKU Izrael sravnio sa zemljom RUSKI KC: HITNO SE OGLASIO JEVGENIJ PRIMAKOV!

Izraelska avijacija izvela je napad na ruski kulturni centar u libanskom gradu Nabatija, napisao je direktor "Rossotrudničestva" Jevgenij Primakov na svom Telegram kanalu.

Putin čestitao novom vrhovnom vođi Irana: Siguran sam da ćete dostojno nastaviti rad svog oca

"Direktor kulturnog centra, Asad Deja, živ je i nalazi se na bezbednom. To su naši dobri prijatelji, nikakve vojne aktivnosti u kulturnom centru nije bilo. Udar nije bio ničim isprovociran", istakao je Primakov.

Agencija TASS je objavila video u kom se mogu videti posledice napada.

Primakov je naveo da je zvanično predstavništvo "Rossotrudničestva" u Bejrutu u kontaktu sa kolegama, te da će zvanično saopštenje uslediti nešto kasnije.

POGLEDAJTE I - IRANCI SUROVO UDARAJU TAMO GDE NEPRIJATELJA NAJVIŠE I NAJSKUPLJE BOLI Znaju šta rade: "IRONIJA JE U TOME ŠTO..."

Kao što se očekivalo, Iran je više puta ciljao vredne radare koji su deo i PVO širom Bliskog istoka kao odmazdu za zajedničku američko-izraelsku vazdušnu kampanju.

Napadi Irana na radare visokog značaja, koji omogućavaju kapacitete protivraketne odbrane u regionu, čini se da su u više navrata bili uspešni, navodi se u analizi portala The War Zone, koju prenosimo:

Ironija je u tome što dronovi nižeg ranga, sa dugim dometom i samoubilačkim funkcijama (kamikaze), predstavljaju možda najveću pretnju za izuzetno napredne radare sposobne da pruže telemetriju za presretanje ciljeva koji se kreću hipersoničnom brzinom, ponekad i u svemiru.

Gubici radara i/ili oštećenja njihovih objekata konačno treba da posluže kao ozbiljno upozorenje o ranjivosti ovih kritičnih, ali uglavnom statičnih resursa.

Prema dostupnim informacijama, čini se da je Iran uspeo da uništi jedan američki radar AN/TPY-2 u Jordanui da ošteti ogroman američki radar AN/FPS-132 fazno-nizni u Kataru, što je izazvalo neposrednu zabrinutost oko dostupnog pokrivanja radarskim sistemima kako bi se odgovorilo na dalje napade. Postoje snažni indikatori da je i nekoliko drugih sličnih sistema uništeno ili oštećeno.

Za opšti kontekst, Iran i/ili njegovi regionalni saveznici gađali su mete u ukupno 12 zemalja od početka trenutnog sukoba. Iranski odmazdni napadi koristeći balističke i krstareće rakete, kao i dronove sa dugim dometom i samoubilačkim funkcijama, u poslednjim danima su znatno opali, ali se i dalje sprovode.

Zemlje u regionu do sada tvrde da imaju veoma visok procenat presretanja dolaznih pretnji, ali je jasno da neki projektili i dronovi ipak dopiru do svojih meta.

Iran je napao širok spektar različitih ciljeva, vojnih i nevladinih, ali je primećeno jasno usmerenje ka radarima protivvazdušne i protivraketne odbrane u regionu kao deo odmazdne kampanje. To je očekivano, s obzirom na to da gubitak ključnih radara, čak i privremeno, može oslabiti napore za presretanje iranskih raketa i dronova, čime ove pretnje imaju veću šansu za uspeh.

Uništavanje radara protivraketne odbrane na veoma vrednim lokacijama takođe može učiniti te oblasti znatno ranjivijim na naredne napade. Gađanje ovih radara smanjuje i opštu situacionu svest njihovih korisnika u regionu, a može imati i strateške implikacije van regiona.

Takođe vredi napomenuti da su ovi radari izuzetno skupi i da je potrebno godinama da se zamene.

Dosadašnji iranski napadi na radare

Prošle nedelje, CNN je dobio slike od Planet Labs koje prikazuju oštećen, ili čak moguće uništen, radar AN/TPY-2 nakon iranskog napada na vazduhoplovnu bazu Muvafak Salti u Jordanu. Muvafak Salti je dugo bio glavno regionalno središte za američke operacije i veoma aktivno se koristi u trenutnom sukobu.

Ima najveću koncentraciju američkih taktičkih aviona u regionu i stoga je izuzetno važna meta, gde čak i jedna balistička raketa koja sleti na platformu može uništiti više vrednih borbenih aviona i odneti živote američkih vojnika.

Wall Street Journal je juče objavio da američka vojska žuri da zameni AN/TPY-2 u Muvafak Saltiju, potvrđujući procenu da je šteta od iranskog napada bila barem značajna. Na društvenim mrežama kruži slika za koju se kaže da pokazuje da je AN/TPY-2 u Muvafak Saltiju očigledno uništen, ali to ostaje neprovereno i, u doba sve impresivnijih lažnih imitacija veštačke inteligencije, trebalo bi je tako i tretirati.

Aktivni elektronski skeniran niz AN/TPY-2 prvenstveno je povezan sa američkim antibalističkim raketnim sistemom "THAAD", ali takođe ima dokazanu sposobnost da dostavlja podatke raketnim sistemima zemlja-vazduh Patriot. THAAD je ključni odbrambeni sistem višeg nivoa raspoređen na Bliskom istoku koji je sposoban da obori najmoćnije iranske rakete od kraja njihove srednje faze leta i kroz njihovu terminalnu fazu. Radari AN/TPY-2 takođe se mogu rasporediti kao samostalni senzori u većoj integrisanoj mreži PVO. Radar je montiran na prikolicu i tehnički je mobilan za upotrebu na putu, ali nije dizajniran za upotrebu u pokretu ili veoma brzo premeštanje sa jednog mesta na drugo.

CNN je izvestio da dodatne slike Planet Lab ukazuju na to da su AN/TPY-2 i njihova infrastruktura takođe bili barem ciljani i moguće oštećeni u iranskim napadima na "THAAD" baterije koje pripadaju Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), jednu u Al Ruvaisu i drugu u Al Saderu, i još jednu u Saudijskoj Arabiji u blizini vazduhoplovne baze Princ Sultan. Njujork tajms je takođe dobio satelitske snimke koji pokazuju da je lokacija u Al Ruvaisu bila napadnuta. Puni obim štete na bilo kojoj od ovih lokacija ostaje nejasan.

Satelitski snimci kompanije Planet Labs, koje je dobio Institut za međunarodne studije Midlberi u Montereju, takođe su potvrdili da je veoma veliki, potpuno statički radar AN/FPS-132 u Kataru oštećen u iranskom napadu prvog dana sukoba. Pogođen je najmanje jedan od tri niza radara, a postoje i znaci mogućeg požara.

Postoji više verzija džinovskog AN/FPS-132, a sve su to fiksni čvrsti fazirani radarski sistemi sa čvrstim telom, prvenstveno namenjeni za rano upozoravanje na dolazeće balističke raketne napade. Kao što je napomenuto, onaj u Kataru ima tri strane, nudeći pokrivenost od 360 stepeni, ali postoje i varijante sa samo dve strane. AN/FPS-132 je deo veće grupe široko povezanih strateških tipova ranog upozoravanja koji su takođe u službi američke vojske na više lokacija u Sjedinjenim Državama, kao i na Grenlandu. Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo (RAF) u Ujedinjenom Kraljevstvu koristi još jedan od ovih radara u svojoj bazi RAF Fylingdales.

Od prvog dana trenutnog sukoba kruže tvrdnje da je Iran uspeo da barem ošteti američki radar za balističku raketnu odbranu sa aktivnim elektronskim skeniranjem AN/TPS-59 u Manami, Bahrein. Čini se da je ovo zasnovano na videu ispod, koji prikazuje kamikazu dron kako udara u veliki sferni radar u Pomorskoj aktivnosti podrške (NSA) Bahrein, objektu američke mornarice u zemlji u kojem se nalazi sedište Pete flote SAD.

Međutim, procenjeno je da snimci Planet Labsa, koje je Njujork tajms naknadno dobio, umesto toga pokazuju oštećenja na onome što se smatra velikim satelitskim komunikacionim terminalima u NSA Bahrein. Kao i veći radari, ovi terminali se takođe često nalaze unutar sfernih radara. Postoje jasni znaci da su komunikacioni nizovi poput ovog bili glavna meta iranskih odmazdnih napada na baze širom Bliskog toka.

Sjedinjene Američke Države, Izrael i države Persijskog zaliva imaju druge radare za vazdušnu i raketnu odbranu postavljene na Bliskom istoku ili koje bi mogle pomoći u popunjavanju eventualnih praznina. Istovremeno, postoji samo mali broj sistema koji su uopšte ekvivalentni AN/TPY-2, a kamoli AN/FPS-132. Smatra se da je do danas proizvedeno ukupno samo 16 AN/TPY-2 za sve kupce.

Trenutna cena jednog od tih radara se generalno procenjuje na oko 250 do 300 miliona dolara. Kada je vlada SAD odobrila prodaju radara AN/FPS-132, kao i raznih pomoćnih predmeta i usluga, Kataru 2013. godine, ceo taj paket je imao procenjenu vrednost od 1,1 milijardu dolara, ili nešto više od 2,1 milijarde dolara danas kada se prilagodi inflaciji. Nabavka bilo kog od ovih sistema traje godinama.

Štaviše, američka vojska i njeni saveznici su godine (i milijarde dolara) potrošili na izgradnju regionalnog protivraketnog odbrambenog štita, a AN/TPY-2 i AN/FPS-132 u Kataru su njegove osnovne komponente. Iako su Iran i njegov rastući arsenal balističkih raketa bili pokretački faktori iza tih napora, američka vlada takođe vidi ovu imovinu kao ključni element svoje globalne arhitekture protivraketne odbrane. Kao što je napomenuto, katarski AN/FPS-132 pruža pokrivenost od 360 stepeni koja nije ograničena samo na skeniranje pretnji koje dolaze iz Irana. Huti militanti u Jemenu na jugu, koje dugo podržava Iran, nagomilali su značajan arsenal balističkih raketa, kao i krstarećih raketa i dronova kamikaze dugog dometa, i koristili su ga za napade na arapske države Zaliva u prošlosti. Uzgred, UAE su prvi upotrebili THAAD u borbi još 2022. godine, koristeći sistem za obaranje dolazeće balističke rakete Hutija.

Ozbiljnije posledice

Strateške vazdušne i raketne arhitekture, generalno, postoje u svetu gde pretnje sa kojima se suočavaju nisu ograničene na mogućnosti suzbijanja na veoma velikim dometima koje poseduju samo protivnici ravnopravni ili bliski protivnici.

Ranije je, generalno, bilo potrebno ispaliti balističku raketu ili krstareću raketu visoke klase u pokušaju da se pogodi jedan od ovih sistema. Sada se dronovi dugog dometa za jednosmerni napad, kao i sve sposobnije krstareće i balističke rakete, stalno šire, uključujući i manje oružane snage nacionalnih država, pa čak i nedržavne aktere.

Napad bi mogao doći čak i od malog drona sa punjenjem C4 lansiranim sa ribarskog broda udaljenog 10 milja od jedne od ovih kritičnih radarskih instalacija. Pretnja od ovih vrsta napada bliskog polja uglavnom je godinama bila zanemarena, čak i kada je pretnja od dronova niskog dometa eksplodirala i „demokratizovala“ precizno vođeno oružje, jer se nije uklapalo u utvrđenu matricu vazdušnih pretnji i kontramere koje se koriste za odbijanje tih pretnji.

Iako to još nismo videli tokom trenutnog sukoba sa Iranom, pretnja od lokalizovanijih napada, posebno manjih naoružanih dronova, je veoma realna i samo će rasti. To su definitivno pokazali neviđeni tajni napadi ukrajinske operacije „Paukova mreža“ na više vazduhoplovnih baza širom Rusije prošle godine.

Izrael je takođe koristio napade dronovima i raketama bliskog polja kako bi uništio iransku protivvazdušnu odbranu u početnim fazama Dvanaestodnevnog rata prošlog juna. Ove operacije su bile izuzetno uspešne i uništile su najkritičniju iransku protivvazdušnu odbranu, omogućavajući municiji dugog dometa da neometano pogodi svoje ciljeve. TWZ je godinama ranije skretao pažnju na ovo pitanje, uključujući i 2019. godinu nakon što su dronovi navodno primećeni iznad lokacije američke vojske THAAD, sa radarom AN/TPY-2, na Guamu.

CBS News je takođe prošle nedelje izvestio da su dronovi tipa kvadrokoptera možda nadgledali luku Šuaiba u Kuvajtu pre nego što su izbila opšta neprijateljstva. Šest američkih vojnika je poginulo, a više ih je ranjeno u iranskom napadu odmazde na američki logistički operativni centar u Šuaibi 1. marta.

Veliki, visoko vredni, statički i polustatički radari su, za početak, krhki. Kupole i druge strukture mogu se izgraditi oko njih kako bi se zaštitili od vremenskih uslova, ali i dalje moraju omogućiti slanje i prijem signala. Ovo suštinski ograničava mogućnosti za veće fizičko ojačavanje. Pošto su ovi radari obično trajno ili polutrajno fiksirani, njihove lokacije je takođe lakše odrediti, a zatim ciljati pomoću skupa osnovnih koordinata na mapi. Ovo je naglašeno time koliko brzo su novinske kuće uspele da lociraju ove lokacije, a zatim procene štetu na njima na osnovu komercijalno dostupnih satelitskih snimaka.

Krhkost velikih radara takođe znači da ono što bi povremenom posmatraču moglo izgledati kao mala šteta, zapravo može biti dovoljno za uništenje u misiji koje isključuje sistem ili barem značajno degradira njegovu funkcionalnost na duže vreme. U zavisnosti od radara, možda uopšte nije potrebna velika municija da izazove dovoljan stepen štete. Samo mali dron koji pakuje eksploziv veličine granate može da probuši rupu u jednom od ovih krhkih nizova, stavljajući ga van upotrebe na veoma dug vremenski period.

"Uzevši to u obzir, vodeći američki protivnici u celom regionu bi uništavanje baterije THAAD na Guamu učinili glavnim prioritetom tokom sukoba ili čak kao deo ograničene demonstracije sile. Zašto bi ga zasipali balističkim raketama ili pokušavali lansiranje krstarećih raketa sa podmornice raspoređene napred ili čak tajni komandoski napad kada možete jednostavno da u njega upucate dron napunjen eksplozivom? I ne, ne treba vam neki vrhunski sistem dronova da biste to uradili, kao što su događaji iz stvarnog sveta mnogo puta pokazali. Narko-karteli sada udaraju svoje neprijatelje gotovim improvizovanim eksplozivnim uređajima koje nose dronovi, a čak i američki saveznici zapravo proizvode dronove slične hobiju samo za ovu svrhu. Nešto sofisticiraniji tipovi mogu se lansirati sa većih udaljenosti i čak mogu da se usmere na radar ili druge izvore RF emisija, poput moćnog THAADN/TPY-2 radara i veza za prenos podataka, autonomno, više nego samo da pogode određenu tačku na mapi", navodi se u analizi.

"Jednostavno rečeno, 'pucanje na strelca', u ovom slučaju naprednog antibalističkog raketnog sistema koji štiti bazu sa najvećim strateškim značajem Amerike u celom regionu, putem relativno jeftinog drona je i apsurdno očigledna i zastrašujuće ironična taktika SAD mogu da obore balističke rakete, ali kritični sistemi koji se koriste za to ostaju izuzetno ranjivi na najniže vazdušne pretnje jeftine dronove".

Razmere i obim dosadašnjih iranskih odmazdnih napada, iako očigledno preteći, blede u poređenju sa onim što bi se očekivalo u velikoj borbi između Sjedinjenih Država i Kine u Pacifiku. Ukupne posledice bi takođe bile ozbiljnije.

Pored neposrednijih posledica gubitka ove vrste strateške radarske pokrivenosti, postoje daleko veće implikacije.

U nekim slučajevima, ovi radari su dizajnirani da obezbede kritično rano upozoravanje i verifikaciju dolazećih nuklearnih udara ili drugih velikih napada velikog protivnika, usmerenih na domaće tlo. Oni su ključni delovi nuklearnog odvraćanja.

Kao takvi, gubitak ovih senzora može imati velike posledice po cikluse strateškog donošenja odluka zasnovane na zabrinutosti zbog onoga što se iznenada ne vidi. Manje radara takođe znači manje načina da se dvostruko proveri da li je trag lažno pozitivan u scenariju gde bi ukupno raspoloživo vreme donošenja odluka moglo biti ozbiljno skraćeno, za početak.

Potreba za dubokom slojevitom odbranom

U ovom trenutku bi trebalo da bude jasno da pretnje strateškim radarskim sistemima koje su iranski napadi prošle nedelje izbacili u javnost nisu nove. Slično tome, ovo ističe kako Sjedinjene Države i drugi širom sveta ostaju iza trenda kada je u pitanju uspostavljanje dublje, slojevite odbrane kako bi se bolje zaštitila ova dragocena imovina. To je već dokazao napad Ukrajine na radarsku stanicu Armavir u Rusiji 2024. godine.

Čak ni slojevita odbrana možda neće biti dovoljna, posebno u slučaju napada velikog obima i/ili složenog napada koji uključuje više vrsta raketa i/ili dronova. Te pretnje mogu dolaziti i iz veoma različitih vektora istovremeno, i ispaljivane sa veoma različitih lansirnih tačaka na kopnu, moru ili u vazduhu. Postizanje nadmoći protiv fiksne odbrane takođe je očigledna ranjivost. Neprijatelj može da izračuna koliko je municije i koja mešavina municije potrebna da bi se savladala poznata odbrana na ključnoj lokaciji. Ovo posebno važi za uglavnom statične odbrambene aranžmane. Kada se unište kritični zemaljski senzori, napad na druge ciljeve koji su bili pod odbrambenim kišobranom koji su pomogli da se omogući može postati mnogo lakši.

Novi pogled u svemir

Možda najveća pouka ovde je da borbene akcije Irana ove nedelje daju težinu argumentima za migraciju mogućnosti praćenja raketa van atmosfere. Iako napredni i otporni slojevi za praćenje raketa u svemiru možda neće zameniti sve svoje zemaljske pandane, oni bi obezbedili preko potrebnu redundantnost i povećanje njihovih mogućnosti.

Američka vojska ima senzore za rano upozoravanje bazirane u svemiru koji su integrisani u postojeću arhitekturu balističke raketne odbrane, i to već decenijama. Ali oni upozoravaju na lansiranja, a ne prate oružje tokom celog njegovog ciklusa leta. Već nekoliko godina se radi na značajnom proširenju tih mogućnosti, uključujući početak raspoređivanja nove satelitske konstelacije koja će pomoći u praćenju balističkih raketa, kao i hipersoničnih raketa i drugih pretnji, tokom srednjeg dela njihovih letova.

Američko ratno vazduhoplovstvo i američke svemirske snage takođe su veoma željne da premeste većinu, ako ne i ceo, sloj senzora za upozoravanje na mete u vazduhu u orbitu i da učine isto kada je u pitanju stalno praćenje meta na kopnu i na moru. Relevantne svemirske mogućnosti su još uvek godinama udaljene od toga da postanu stvarnost, barem u potrebnom obimu.

Preusmeravanje fokusa na senzore u orbiti takođe nije bez sopstvenih rizika. Američki zvaničnici redovno ističu sve veće pretnje po sredstva u svemiru i sada otvoreno govore o potrebi da sateliti budu u stanju da uzvrate udarac, o čemu možete pročitati više ovde. Kao deo svog rada na novoj senzorskoj infrastrukturi baziranoj u svemiru, američka vojska je uložila velika sredstva u nove distribuirane konstelacije sa velikim brojem manjih satelita kako bi povećala otpornost na napade.

Bez obzira na to, Pentagon je veoma optimističan u pogledu premeštanja praćenja raketa u orbitu, i to sa otpornijim konstelacijama nego sa nekoliko tradicionalnih satelita. Rad je uveliko u toku na dokazivanju ove tehnologije, koja bi omogućila celokupnu arhitekturu protivraketne odbrane na globalnom nivou. Inicijativa predsednika Trampa „Zlatna kupola“ će trebati ovu mogućnost kako bi ostvarila svoje uzvišene ciljeve. Ali ubrzavanje razvoja i raspoređivanja ove vrste mogućnosti je veoma skupo i mogli bismo videti značajno povećanje finansiranja za nju nakon završetka ovog rata.

Generalno, verovatno će se nastaviti pojavljivati više detalja o obimu i razmerama štete na radarima i drugoj imovini od iranskih odmazdnih napada. Ono što smo već videli ukazuje na potrebu za daljom ponovnom procenom ranjivosti kritičnih strateških radara za vazdušnu i protivraketnu odbranu i šta je potrebno da bi se adekvatno odbranili, uključujući njihovo premeštanje van Zemljine atmosfere.

POGLEDAJTE I - NA MREŽAMA SE DELE MAPE IRANA I JUGOSLAVIJE JEDNA PORED DRUGE: Da li ste i vi primetili sličnost? VEOMA JE ČUDNO...

Naime, neko je primetio da obris nekadašnje Jugoslavije dosta podseća na obris Irana, a ilustracija je postavljena na stranicu The World in Maps kao dokaz.

"Stara mapa Jugoslavije zapanjujuće podseća na savremeni obris Irana. Iako su razdvojene hiljadama kilometara i imaju potpuno različite istorije, kulture i veličine, njihove granice stvaraju oblike koji izgledaju neočekivano slično", navedeno je u potpisu.

"Naravno, to je čista slučajnost", dodaje se. "Jugoslavija je nekada pokrivala Balkan sa zemljama poput Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i drugih. U međuvremenu, Iran se nalazi na Bliskom istoku sa jedinstvenom istorijom koja se proteže milenijumima unazad."

Slika dve mape brzo se proširila mrežama i uzburkala duhove Jugoslavije sad u novom kontekstu. Neki su se nasmejali, drugi "zamislili", treći ne vide nikakvu sličnost, a po običaju, mnogi su ovu paralelu shvatili ozbiljnije nego što bi verovatno trebalo.

POGLEDAJTE I - PUČE TIKVA IZMEĐU IZRAELA I SAD? Amerikancima preselo zbog jedne odluke: Tramp mora da šalje zeta i Vitkofa da reše

Specijalni izaslanik predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, Stiv Vitkof, i Trampov zet Džared Kušner, planiraju da u utorak doputuju u Izrael na razgovore o ratu između Izraela i Irana, dok su se u međuvremenu pojavila neslaganja Vašingtona i Tel Aviva zbog izraelskih udara na iransku naftnu infrastrukturu, prenosi izraelski Kanal 12.

Pozivajući se na visokog američkog zvaničnika, televizija Kanal 12 navodi da planirana poseta dolazi nakon neslaganja između SAD i Izraela povodom jučerašnjih izraelskih udara na iranska naftna postrojenja.

Visoki američki bezbednosni zvaničnik rekao je za Kanal 12 da je Izrael unapred obavestio Vašington o planovima da gađa naftnu infrastrukturu, ali da nije nagovestio da će napadi biti tako obimni.

- Ne mislimo da je to bila dobra ideja - rekao je neimenovani zvaničnik, dodajući da je američka vojska očekivala uglavnom simboličan udar i da je iznenađena razmerama operacije.

Prema njegovim rečima, američki zvaničnici strahuju da bi gađanje infrastrukture koja snabdeva gorivom i civilno stanovništvo u Teheranu moglo da ima suprotan efekat, jačajući iranski režim i okrećući javno mnjenje protiv Izraela i Sjedinjenih Američkih Država.

Izraelski bezbednosni zvaničnik, koga citira Kanal 12, rekao je da su napadi na skladišta goriva delimično imali za cilj da pošalju poruku Teheranu da prekine sa napadima na civilne ciljeve u Izraelu.

U izveštaju se navodi i da se rasprava o tim napadima za sada uglavnom vodi na vojnom nivou, bez jasne političke poruke između dve vlade.

Sjedinjene Američke Države i Izrael napali su u subotu, 28. februara, ujutru Iran u, kako je saopšteno, "preventivnim napadima", do kojih je došlo nakon neuspeha u više rundi pregovora o iranskom nuklearnom programu.

Iran je zatim pokrenuo masovne udare u znak odmazde na Izrael i na mete koje se povezuju sa SAD širom regiona Bliskog istoka.

POGLEDAJTE I - "POZVALI SU ME USRED NOĆI" Panika zavladala Turskom, Erdogan na mukama - OVO JE NAJGORI MOGUĆI SCENARIO!

Turska se oduvek rado pozicionira kao posrednik između Istoka i Zapada i održava diplomatske odnose i sa Evropskom unijom i sa državama Bliskog istoka. I u sporu između Amerike i Irana Ankara je više puta pokušala da preuzme posredničku ulogu - bez uspeha. Vašington nije bilo moguće odvratiti od napada, a ni Teheran nije odstupio od svoje pozicije.

U najnovijim izjavama ministra spoljnih poslova Turske Hakana Fidana oseća se i određena doza frustracije posle diplomatskih napora poslednjih godina: rat je možda samo odložen, rekao je Fidan. Spomenuo je telefonski razgovor koji je još krajem januara vodio sa Vašingtonom.

- Pozvali su me usred noći - rekao je Fidan.

Odmah je, kaže, shvatio koliko je situacija već tada bila ozbiljna i hitno obavestio predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

- To su bili veoma mračni trenuci. Svakog minuta smo očekivali izbijanje rata ili prvi napad - dodao je Fidan.

Složen sukob sa više rizika

Turska strahuje da bi rat u Iranu mogao brzo da preraste u širi regionalni sukob koji bi zahvatio čitav region. Turska sa Iranom deli granicu dugu oko 530 kilometara i zabrinuta je zbog humanitarnih, ali i ekonomskih i političkih posledica.

Turska sadašnji rat nakon napada Izraela i Amerike na Iran vidi kao složen sukob sa više rizika. Ekonomski strahuje od dodatnog rasta već visoke inflacije, mogućih problema u snabdevanju energijom i gubitaka u turizmu. Politički, Ankaru brinu neizvesne promene odnosa moći na Bliskom istoku, kao i mogućnost ponovnog izbijanja sukoba sa naoružanim kurdskim grupama u regionu.

Zbog raketnih napada u Iranu i južnom Libanu Ankara takođe mora da računa na mogući novi porast broja izbeglica iz obe zemlje.

POGLEDAJTE I - NEMA GORIVA, NEMA STRUJE, ŠIRI SE ZARAZA Mrak u zemlji najavljuje UDAR?! Ova država je sledeća na TRAMPOVOM NIŠANU!

Dok su oči sveta uprte ka Iranu i sukobu koji je zahvatio Bliski region, Kuba je na ivici paralize. Na ostrvu su protesti, nema goriva ni struje, inflacija raste, šire se tropske zaraze. Kubanci sada strahuju od američke invazije i zabrinuti su da su, nakon hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i napada na Iran, oni sledeći na meti Donalda Trampa.

Štaviše, tek dva dana nakon što je iranski vrhovni vođa ubijen u iznenadnom američko-izraelskom napadu na Teheran 28. februara, političari Floride pozvali su na promenu režima na Kubi, dok je republikanski senator Lindzi Grejem rekao da će, nakon napada na Iran i akcije u Venecueli, ostrvo biti sledeće na meti Trampa.

- Kuba je sledeća. Pašće. Ova komunistra na Kubička diktatu? Njeni dani su odbrojani - rekao je on.

Stvaranje "Štita Amerike" ključan signal Kubi da sledi promena

Do akcije u Karakasu i hvatanja Madura došlo je nakon višemesečnih američkih napada na tzv. narko-brodove i zaplene naftnih tankera, a Tramp je u subotu, najavljujući stvaranje Američke koalicije protiv kartela na inauguracionom samitu “Štit Amerike” na Floridi, rekao da su “postigli istorijsku transformaciju u Venecueli” i da se “raduju velikoj promeni koja će uskoro doći na Kubu”.

- Kuba je na kraju puta. Nemaju novca ni nafte. Imaju samo lošu filozofiju i režim koji je dugo bio loš - rekao je on, dodajući da će promena vlade na Kubi biti “laka” i da bi mogao da se postigne dogovor o tranziciji vlasti.

Tramp je takođe rekao da će Koalicija koristiti vojnu silu, nazivajući kartele “kancerom” za koji“ne žele da se širi”. Do stvaranja Koalicije je došlo usled Trampovih napora da uskladi čitavu Južnu Ameriku sa američkim prioritetima. Politika, koju je nazvao “Donroovom doktrinom”, zasniva se na stavu da je zapadna hemisfera američko polje uticaja.

- Kao što situacije u Venecueli i na Kubi jasno pokazuju, prema našoj novoj doktrini nećemo dopustiti da neprijateljski strani uticaji steknu uporište u ovoj hemisferi - rekao je Tramp, upućujući usput oštru poruku predsedniku Hozeu Raulu Mulinu, koji je bio prisutan, da “to uključuje Panamski kanal”.

Tramp šalje šefa diplomatije na Kubu

“Atlantik” piše da je napad na Iran u kojem je ubijen ajatolah Ali Hamnei toliko svež da je nemoguće zaključiti šta će se tamo sledeće dogoditi. Havana se verovatno nada da će SAD doživeti poraz na Bliskom istoku kao nakon invazije na Irak 2003. i da će to odvratiti Trampove napore da “izvrši treću promenu režima”. Ali, Tramp je u petak rekao CNN-u da će Kuba “uskoro pasti” i da tamo šalje svog državnog sekretara.

- Oni očajnički žele da se dogovore pa šaljem tamo Marka Rubia i videćemo kako će to ispasti. Trenutno smo zaista fokusirani na ovo pitanje. Imamo dovoljno vremena, ali Kuba je spremna, nakon 50 godina. Pada mi pravo u krilo, ide nam veoma dobro - rekao je Tramp, zbog čije blokade isporuka nafte ostrvo proživljava neviđenu krizu.

Rubio, sin kubanskih migranata, rekao je nedavno da “Kuba treba da se promeni” i da je njen “status kvo neprihvatljiv”.

- Ne mora da se promeni sve odjednom, niti preko noći… Već vidimo kako se taj proces odigrava u Venecueli na primer - rekao je on.

“Majami Herald” prenosi da je Tramp rekao da ne očekuje da će morati da upotrebi silu na Kubi kao što je u Venecueli ili Iranu, a da je Rubio poslednjih nedelja pregovarao sa Raulom Rodrigezom Kastrom, unukom Raula Kastra koji se i dalje smatra ključnim igračem kubanske politike iza kulisa. Rubio je krajem februara rekao da su SAD voljne da olakšaju krizu na ostrvu ukoliko su njegovi lider voljni da uvedu reforme.

"Ono što se dešava na Kubi nije ispravno"

U međuvremenu, kubanski aktivisti sa južne Floride koji žele da komunistički režim bude sledeći na meti nakon Venecuele i Irana, održali su masovne proteste u Majamiju i potpisali “Sporazum o slobodi”, koji iznosi njihov plan za postkomunističko uređenje, uključujući faze oslobođenja, stabilizacije i obnove ostrva.

Mnogi kubanski Amerikanci su zabrinuti za svoje rođake i prijatelje na ostrvu, koje je u jeku krize.

- Ljudi treba da se nahrane i zbrinu, da im se pruži svaka prilika da napreduju. Ono što se dešava na Kubi nije ispravno - rekao je za floridski portal “Lokal10” jedan stanovnik Male Havane u Majamiju.

Ostrvo se guši od smrada nagomilanog smeća na ulicama, usled krize sa naftom i gorivom. Jedva koji automobil da prođe, ljudi se snalaze na razne načine da prežive ekstremne uslove. Bicikli su doživeli “bum”, a koriste se i električni tricikli i čak kočije sa konjima, piše “El Pais”.

Odlazak na posao, kod lekara, povratak kući znači dugo hodanje ili još duža čekanja na određenim lokacijama dok se ne pojavi neki vid transporta.

Sem nestašice goriva, česti su nestanci struje, a inflacija je veća od 15%. Takođe haraju tropske bolesti. Dva miliona ljudi, skoro 20%, je već napustilo zemlju, dok strane aviokompanije otkazuju letove ka Kubi, a vlasti su uvele vanredne mere. U subotu su izbili protesti u Havani nakon što su hiljade ljudi ostale bez struje širom ostrva, prema “Lokal10”. Kuba je suočena sa jednom od najgorih socio-ekonomskih katastrofa od revolucije 1959.

- Stari ljudi kažu da ovako nešto nikad pre nije viđeno na Kubi. Ako je bilo šta što sledi samo pet odsto bolje, to je nešto - rekla je “El Paisu” 20-godišnjakinja iz Havane.

Da li će doći do invazije na Kubu

Tramp je prošle nedelje govorio o “prijateljskom preuzimanju”, a od akcija u Venecueli i Iranu mnogi Kubanci su zabrinuti da su oni sledeći na meti. Tenzije su dodatno skočile nakon što je, prema kubanskoj vladi, 10 Kubanaca iz SAD pokušalo naoružani upad na ostrvo, ali da su ih uhvatili graničari i da je četvoro njih ubijeno, a šestoro ostalih ranjeno.

- Plašim se vojne invazije. Čitava zemlja se plaši - rekla je jedna lokalna zvaničnica “Njujork tajmsu”.

Otkako je uhvaćen Maduro, predsednik Kube Miguel Dijaz Kanel je naredio povećanje vojnih vežbi, iako je većina kubanske vojne opreme zastarela i potiče iz sovjetske ere, prema Halu Klepaku sa Kraljevskog vojnog koledža Kanade. Portal “14ymedio” je u subotu izvesto da su viđeni vojni karavani kako patroliraju noću. Lilijan Gvera, istoričarka Univerziteta Florida, rekla je da će, ukoliko Tramp "obezglavi" Kubu ubistvom Kanela ili targetiranjem Raula Kastra, to ostaviti sličnu situaciju kao u Iranu, gde je nakon smrti ajatolaha ostala moćna Revolucionarna garda. Ona je rekla da su kubanska vojska i policija moćni entiteti.

Uzdržanost NATO članice Turske

Do sada Iran nije napao ni vojnu bazu Indžirlik, koju intenzivno koriste američke snage, niti radarski centar NATO-a u anatolijskom Kuredžiku. Jedna balistička raketa jeste u sredu presretnuta NATO sistemom protivvazdušne odbrane. Iran je, međutim, naglasio da Turska nije bila meta napada. I izvori bliski turskoj vladi pretpostavljaju da je reč o raketi koja je skrenula sa kursa.

Turska za sada ostaje neutralna i od početka rata dodatno je intenzivirala diplomatske aktivnosti sa SAD, EU i državama Persijskog zaliva, pozivajući sve strane da se vrate za pregovarački sto pre nego što se sukob dodatno proširi.

Međutim, ti posrednički napori trenutno ne nailaze na odjek, kaže Sinan Ulgen iz istanbulskog Centra za ekonomske i spoljnopolitičke studije (EDAM). U ovoj fazi rata pregovori se još ne razmatraju, pa on tursku diplomatiju vidi kao pokušaj da se Ankara pozicionira za kasniji trenutak.

Prema izvorima iz vlade, Ankara već radi na formuli koja bi u određenom trenutku mogla da dovede zaraćene strane za pregovarački sto kao ravnopravne partnere. Turska se pritom nalazi u dilemi: kolaps režima u Teheranu mogao bi da dovede do nekontrolisanog haosa u njenom neposrednom susedstvu. Ali i ako bi režim iz krize izašao ojačan, to bi moglo doneti nove političke neizvesnosti i sukobe.

Etničke tenzije i kurdski sukob

Neki mediji već spekulišu da bi SAD mogle da koriste kurdske snage kao kopnene trupe u Iranu - što u Ankari izaziva veliku zabrinutost. Iako se militantna Radnička partija Kurdistana (PKK) u Turskoj smatra poraženom, a njena sestrinska organizacija Narodne zaštitne jedinice (YPG) u Siriji oslabljenom, naoružavanje iranskih kurdskih militantnih grupa moglo bi da pokrene novu dinamiku u regionu.

Prema proceni Ankare, to bi moglo da ugrozi i proces približavanja između turske države i Kurda koji je započeo pod sloganom "Turska bez terorizma". Zbog toga se etnički sukobi u i oko Irana smatraju najgorim mogućim scenarijem.

Novi izbeglički talas?

Tokom rata u Siriji Ankara je već primila milione izbeglica iz susedne zemlje - uprkos sopstvenim velikim ekonomskim problemima. Turska sada pokušava da spreči ponavljanje takvog scenarija sa ljudima koji bi mogli da beže iz Irana.

Prema medijskim izveštajima postoje planovi za prihvatne kampove na iranskoj strani granice, a izgradnja graničnog zida prema Iranu poslednjih godina znatno je ubrzana.

Ipak, ni vlada ni stručnjaci trenutno ne očekuju nagli porast broja izbeglica. Stručnjak za bezbednost Sinan Ulgen podseća na iskustva iz Iraka i Sirije devedesetih i 2010-ih: tek kada su se u tim zemljama razvili građanski ratovi sa više međusobno zaraćenih frakcija dolazilo je do velikih izbegličkih talasa.

Za sada granične vlasti ne beleže veća kretanja stanovništva. Ako ipak dođe do masovnog bekstva, ne očekuju se samo iranski državljani - procenjuje se da bi se više od dva miliona avganistanskih izbeglica koji trenutno žive u Iranu takođe moglo uputiti ka zapadu.

Tviter Ursule fon der Lajen izazvao bes

Tviter poruka predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen dodatno je podstakla rasprave o mogućim novim migracijama prema Turskoj. U njoj je izričito pohvalila pripreme Erdogana za suočavanje sa migracijama.

Mnogi Turci to su protumačili kao signal da EU ponovo želi da pretvori Tursku u "tampon državu" ili "čuvara vrata" koji bi po svaku cenu trebalo da zaustavi potencijalni izbeglički talas iz Irana kako bi Evropa ostala pošteđena.

Činjenica da je predsednica Evropske komisije tako naglašeno istakla saradnju u upravljanju migracijama podstakla je spekulacije o mogućim tajnim ustupcima Ankare koji bi Tursku mogli da pretvore u krajnju destinaciju za milione ljudi koji traže zaštitu.

POGLEDAJTE I - RAT NA BLISKOM ISTOKU PRETI DA SRUŠI SVE EKONOMIJE SVETA! Moguće posledice su stravične - KATATROFA JE NA POMOLU!

Rat između Amerike, Izrael i Irana, koji je počeo 28. februara napadima na Teheran, više nije samo regionalni konflikt. On se pretvara u pretnju za globalnu ekonomiju — od energetskih tržišta do suverenih fondova i finansijskih tokova u Persijski zaliv, piše Money.bg.

Katar — drugi najveći proizvođač tečnog prirodnog gasa na svetu — bio je primoran da proglasi višu silu (force majeure) nakon iranskog udara na svoj pogon u Ras Laffan.

Energetski ministar Saad al-Kaabi upozorio je za Financial Times da bi, ako rat potraje još nekoliko nedelja, cena nafte mogla da dostigne 150 dolara po barelu, a cena gasa 40 dolara po milionu BTU, što je skoro četiri puta više od predratnih nivoa.

Al-Kaabi nije krio zabrinutost: „To će uništiti ekonomije sveta. Ako rat potraje nekoliko nedelja, BDP svih zemalja biće pogođen. Cene energije će rasti. Doći će do nestašica i lančane reakcije — fabrike neće moći da rade.“

On je dodao da se očekuje da svi izvoznici iz Persijski zaliv proglase višu silu u narednim danima, ukoliko se sukob ne završi.

Ključni faktor je Ormuski moreuz — morski koridor širok svega 38 kilometara, kroz koji prolazi oko 20 miliona barela nafte dnevno i približno 20% svetske trgovine LNG-om. Saobraćaj tamo je praktično stao: najmanje 10 brodova je pogođeno, premije osiguranja su naglo porasle, a brodovlasnici odbijaju da rizikuju svoje brodove i posade.

Uprkos predlogu predsednika Donald Trump da američka mornarica prati trgovačke brodove, Al-Kaabi je kategoričan: „Previše je opasno. Previše je blizu iranske obale.“

Suvereni fondovi preispituju strategiju

Posledice se ne ograničavaju samo na energetiku. Prema pisanju Financial Times, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati razmatraju preispitivanje svojih investicija u inostranstvu i budućih finansijskih obaveza.

Šest glavnih suverenih fondova u regionu upravlja sa više od 3,2 triliona dolara imovine, raspoređene u tehnologiji, infrastrukturi, sportu i nekretninama širom sveta.

Iranski udari na Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijsku Arabiju, Katar, Bahrein, Kuvajt i Oman narušili su sliku stabilnosti na kojoj je Zaliv izgradio reputaciju globalnog finansijskog centra.

Prekogranične berzanske transakcije su zamrznute. Banke poput Standard Chartered i japanskih Sumitomo Mitsui Financial Group i Mitsubishi UFJ Financial Group naložile su zaposlenima da obustave putovanja u region.

Kineski investitori su pauzirali pregovore o kupovini imovine. Milijarde dolara tehnoloških ulaganja — 15 milijardi dolara od Microsoft u UAE i više od 5 milijardi od Amazon u Saudijskoj Arabiji — sada su pod znakom pitanja.

Dubai pritiska iranske finansijske kanale

U međuvremenu, prema podacima The Wall Street Journal, Ujedinjeni Arapski Emirati razmatraju zamrzavanje iranske imovine koja se nalazi u zemlji.

Dubai je dugo bio ključni finansijski koridor za Iran — preko paravan-firmi u slobodnim zonama i neformalnih menjačnica Teheran je uspevao da zaobiđe zapadne sankcije i finansira vojne programe.

Vašington već dugo vrši pritisak na UAE da zatvore te kanale. Sada, nakon što su iranski napadi pogodili aerodrom u Dubaiju i više civilnih objekata, Abu Dabi izgleda spreman da napravi taj korak.

Slika je jasna: lokalni vojni sukob se pretvorio u sistemski ekonomski rizik sa potencijalom da pogodi svaku zemlju na svetu koja uvozi energiju, trguje sa regionom ili zavisi od stabilnosti globalnih finansijskih tržišta.

POGLEDAJTE I - OSTRVCE KOJE KLJUČ RATA NA BLISKOM ISTOKU Na 25 km od iranske obale je PRESUDNA TAČKA SUKOBA

Kako se rat između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela produbljuje, u prvi plan sve više izbija jedno malo ostrvo u Persijskom zalivu, čije bi eventualno zauzimanje moglo da promeni tok sukoba i snažno utiče na svetsko tržište energenata. Reč je o ostrvu Harg, strateškom čvorištu iranske naftne industrije koje se nalazi u severnom delu Persijskog zaliva, oko 25 kilometara od iranske obale. Iako je površinom malo, njegovo značenje za iransku ekonomiju je ogromno.

Ostrvo predstavlja centralnu tačku za izvoz iranske nafte. Procene pokazuju da kroz njega prolazi oko 90 odsto ukupnog izvoza sirove nafte iz Irana pre nego što tankeri nastave put ka međunarodnim tržištima preko Ormuskog moreuza.

Terminali na ostrvu imaju kapacitet utovara od oko sedam miliona barela nafte dnevno, što ga čini jednim od ključnih energetskih čvorišta na Bliskom istoku.

Uprkos intenzivnim napadima koje su Sjedinjene Američke Države i Izrael izveli na više energetskih objekata u Iranu, ostrvo Harg do sada nije bilo meta udara.

Kako prenosi CNBC, upravo ta činjenica dodatno privlači pažnju vojnih i energetskih analitičara koji upozoravaju da bi ovo ostrvo moglo da postane jedna od najvažnijih strateških tačaka u daljem toku rata. Njegova ekonomska važnost čini ga izuzetno ranjivim, ali i potencijalno veoma vrednim ciljem. Analitičari upozoravaju da bi eventualno zauzimanje ostrva ozbiljno pogodilo iranski režim jer bi praktično preseklo glavni izvor prihoda države.

Istraživač britanskog Instituta za odbrambene studije RUSI Petras Katinas smatra da bi preuzimanje kontrole nad ostrvom moglo da „prekine životnu liniju iranske naftne industrije“.

„Zauzimanje ostrva omogućilo bi Sjedinjenim Državama snažan pregovarački adut u bilo kakvim budućim pregovorima, bez obzira na to kakva vlast bude u Iranu nakon završetka vojne operacije“, naveo je Katinas.

Ipak, takav potez nosio bi ozbiljne rizike. Da bi ostrvo bilo zauzeto, bila bi potrebna kopnena vojna operacija, što znači slanje američkih trupa na teren, na šta Vašington zasad nije spreman.

Energetski analitičar kompanije PVM Tamas Varga ocenjuje da bi preuzimanje kontrole nad ostrvom predstavljalo snažan udar na iransku ekonomiju. Prema njegovim rečima, takav potez mogao bi da liči na američku strategiju prema Venecueli, gde su Sjedinjene Države ranije pokušale da ograniče izvoz nafte kako bi izvršile politički pritisak na vlast u Karakasu.

Istovremeno, eventualna američka kontrola nad ostrvom mogla bi da omogući nastavak izvoza iranske nafte pod međunarodnim nadzorom, ali samo ukoliko se ponovo otvori pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz. Međutim, analitičari upozoravaju da bi takva situacija bila izuzetno nestabilna, jer bi ostrvo i dalje bilo izloženo napadima dronovima i projektilima iz Irana.

Sukob je već snažno uzdrmao svetska tržišta energije. Nakon novih talasa američkih i izraelskih udara na iranska postrojenja tokom vikenda, cena nafte je naglo porasla.

Referentna cena sirove nafte Brent dostigla je više od 110 dolara po barelu, što je najviši nivo od sredine 2022. godine, dok je američka nafta tipa Vest Teksas Intermediate premašila 100 dolara.

U isto vreme, pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz gotovo je potpuno zaustavljen, iako se kroz ovaj prolaz u normalnim okolnostima transportuje oko petine svetske nafte i gasa.

Bivši direktor Situacione sobe Bele kuće Mark Gustafson smatra da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da razmotri mogućnost zauzimanja ostrva iz više razloga.

Među njima su potencijalna politička korist u vidu velike propagandne pobede, ali i činjenica da bi ostrvo moglo da posluži kao prirodna zaštitna barijera za američke snage u odnosu na iransko kopno.

Istovremeno, kontrola nad Hargom mogla bi da obezbedi snažan pritisak na iranski režim u eventualnim pregovorima o završetku rata.

Ipak, Gustafson upozorava da bi takva operacija bila izuzetno rizična i da bi ostrvo moglo da postane meta neprekidnih napada iranskih dronova i projektila tokom više nedelja.

On upozorava i na mogućnost da bi Teheran u krajnjem slučaju mogao čak i sam da uništi naftovod koji snabdeva ostrvo kako bi sprečio da padne u ruke protivnika.

Nastavlja se potraga za osumnjičenim zbog eksplozije ispred ambasade SAD u Oslu

Izvršni direktor investicione kompanije VanEk Jan van Ek ocenjuje da ostrvo Harg predstavlja svojevrsnu „tačku gušenja“ za iranski izvoz nafte.

„Tu se izvozi 90 odsto iranske nafte. Ako neko želi da preseče njihov glavni izvor deviza, to je mesto na koje mora da gleda“, rekao je van Ek.

Ukoliko bi ova strateška tačka postala nova meta u ratu, posledice bi se brzo osetile širom sveta, jer bi dodatni poremećaj na tržištu energenata mogao da pogura cene nafte još više i produbi globalnu ekonomsku neizvesnost.

Bonus video

(Espreso/RT/NIN/Telegraf/Blic)